Милошева страна

U prošlom broju smo započeli priču o najnaprednijem okruženju za slobodne sisteme. Sada ćemo se više usredsrediti na konkretne postavke za prilagođavanje ovog okruženja sopstvenim potrebama, a na kraju ćemo videti šta je novo čime nas je obradovao KDE 4. Прочитај остатак текста »

Danas K Desktop Environment predstavlja jedno od najboljih (verovatno i najbolje) grafičko okruženje za slobodne operativne sisteme, rame uz rame sa Gnomom

KDE je slobodno grafičko okruženje za Unixolike sisteme, zasnovano na QT toolkitu, čiji je razvoj započet 1996. godine. KDE je stvoren sa ciljem da se kreira upotrebljivo i grafički privlačno desktop okruženje za Unix. Skraćenica KDE je pandan na CDE (Common Desktop Environment), tada najbolje grafičko okruženje za Unixe. Početno “K” u nazivu je asociralo na “Kool”, ali je posle izgubilo značenje. Članovi GNU projekta nisu bili zadovoljni KDE-om, jer je bio zasnovan na neslobodnom QT toolkitu, međutim, 1998. su biblioteke delimično oslobođene (izdate pod slobodnom licencom), dok od 4. verzije QT postaje u potpunosti slobodan. Danas KDE predstavlja jedno od najboljih (verovatno i najbolje) grafičko okruženje za slobodne operativne sisteme, rame uz rame sa Gnomom. Iako je aktuelno 4. izdanje ovog okruženja, mi ćemo se u ovom nastavku zadržati na verziji 3.5, s obzirom da “četvorka” još nije široko rasprostranjena. KDE je velikim delom preveden na srpski jezik. Прочитај остатак текста »

Karoserija za FFmpeg

U moru digitalnih formata, multimedijalni konvertori postali su gotovo svakodnevna potreba. Korisnici GNU/Linuxa imaju odličan FFmpeg konvertor, ali bez integrisanog grafičkog interfejsa. WinFF je jedan od grafičkih interfejsa za FFmpeg, zasnovan je na GTK bibliotekama, koji konvertovanje audio/video datoteka čini dečjom igrom. Прочитај остатак текста »

Kada Linux upozna Internet

Iako slovo “g” u nazivu asocira na Google, gOS nije Googleova kreacija već operativni sistem koji korišćenje Google aplikacija i ostalih Web 2.0 aplikacija čini lakšim.

Svedoci smo rapidnog širenja Interneta koji je ušao u sve sfere života, kao i stalnog povećavanja brzine Internet linkova. To je probudilo ideju za WebOS-om, tačnije za prebacivanjem svih uslužnih programa na udaljene servere kojima se pristupa iz Web pregledača u kome se i izvršavaju. Prednost takvog koncepta je što korisnik može da pristupi svom “kutku” sa svakog kompjutera koji je povezan na Mrežu. Iako ta ideja nije opšteprihvaćena, sve je više servisa koji nude WebOS usluge, među kojima je i Google. gOS je operativni sistem zasnovan na Ubuntu Linuxu koji olakšava korišćenje Web 2.0 servisa. Iako slovo “g” u nazivu asocira na Google, gOS nije Googleova kreacija nego je operativni sistem koji korišćenje Google aplikacija i ostalih Web 2.0 aplikacija čini lakšim. Takođe, “G” označava i asocira na ime kompanije koja je stvorila gOS - Good OS LLC. gOS funkconiše isto kao i Ubuntu – može se koristiti kao Live sistem, a zatim se može instalirati na disk. Прочитај остатак текста »

Svako ima svoj ukus, pa tako ni mi ne možemo da kažemo da je Gnom najbolji od svih. Ali možemo da ga preporučimo svakome ko želi stabilno, brzo, i relativno “lagano” grafičko okruženje

U prošlom broju smo se upoznali sa osnovnim funkcijama i mogućnostima grafičkog okruženja Gnom. Sada ćemo videti kako možemo da podesimo i prilagodimo Gnom svojim potrebama. Прочитај остатак текста »

Jedno od najboljih grafičkih okruženja za Unix-olike sisteme

Vremena kada ste u GNU/Linuxu imali samo crni ekran i slova su daleko iza nas. GNU/Linux je i dalje zadržao tu osobinu da je komandni operativni sistem, ali su za njega razvijena razna grafička okruženja koja nam, najprostije rečeno, pružaju ikonice, menije, prozore i sve ostale grafičke elemente (i programe). Ta odvojenost grafičkog okruženja od samog sistema je jedna od najboljih osobina GNU/Linux (i UNIXA), jer se time povećava stabilnost sistema – jednostavno, ako dođe do pada grafičkog okruženja, to ne mora da dovede do pada celog sistema. Jedno od najkvalitetnijih grafičkih okruženja je GNOME – slobodno grafičko okruženje nastalo 1997. godine, koje se zasniva na GTK biblioteci. GNOME je skraćenica od GNU Network Object Model Environment, ali je danas taj naziv izgubio značenje, tako da se retko gde pominje i obično se u govoru koristi naziv Gnom, što ćemo praktikovati u nastavku teksta. Gnom dolazi instaliran uz veliki broj popularnih distribucija GNU/Linuxa, kao što su: Ubuntu, Debian, Fedora itd. Прочитај остатак текста »

Lični stilista za DVD-ove

Vreme u kojem je pustiti mp3 pesmu na GNU/Linuxu bio podvig daleko je iza nas, danas postoje odlični programi i za obradu i reprodukciju multimedije. DVD Styler spada u grupu programa za obradu multimedije i služi za pravljenje DVD kompilacija u nekoliko jednostavnih koraka. Прочитај остатак текста »

Gimp 2.4

Pre tačno dvanaest godina korisnici slobodnog softvera su dobili program za obradu slika. GIMP je od tada dosta napredovao i sada predstavlja definitivno najbolji slobodni program za obradu rasterske grafike. U drugoj polovini oktobra meseca objavljena je dugo očekivana verzija 2.4 koja donosi razna poboljšanja, kao i nove mogućnosti. Izvorni kôd GIMP-a se može preuzeti sa (redizajniranog) sajta www.gimp.org. Прочитај остатак текста »

Ponovljeni gušter

Oktobra ove godine, Novell nas je obradovao trećom revizijom desetog izdanja openSUSE distribucije GNU/Linuxa. Najavljene su velike promene i razne novine uz najsvežiji softver i zadržanu stabilnost. Isporučuje se na jednom DVD-u, ili 4 CD-a (od čega je samo jedan neophodan za instalaciju sistema a jedan od njih sadrži neslobodan softver). Прочитај остатак текста »

Izaberite svoj antivirus program za Linux operativni sistem

Najveća briga korisnika Windowsa su brojni virusi koji ih nemilosrdno napadaju sa svih strana, pa je čista ludost ne posedovati antivirusni program, koji sam po sebi čak i nije dovoljan da reši sve probleme bezbednosti na ovoj platformi. Korisnici GNU/Linuxa nemaju takav problem, ali uprkos tome, za ovaj operativni sistem postoji nekoliko funkcionalnih antivirusnih programa. U daljem tekstu ćemo videti tri proizvoda iz ponude besplatnih grafičkih antivirusnih programa. Testirali smo njihove mogućnosti zaštite i lakoću korišćenja… Прочитај остатак текста »